Da li Idea i Merkator mogu da prežive krah ALTA banke? 3 scenarija za radnike i plate! ŠTA AKO SE AKTIVIRAJU MENICE

Svega tri nedelje nakon što je domaće tržište preplavila vest o “akviziciji decenije“ u kojoj je holding "Alta ritejl“ preuzeo sisteme Idea, Roda i Merkator od hrvatske Fortenova grupe, usledio je šok zbog oduzimanje dozvole za rad i pokretanje stečajnog postupka nad Alta bankom, praćeno hapšenjem prvog čoveka sistema Davora Macure, pa je ovaj poslovni uspeh, izazvao brigu zbog eventualnih ekonomskih začkoljica.

Iako su prodavnice otvorene, ekonomska anatomija ovog maloprodajnog džina, ukazuje da bi stabilnost sistema mogla da bude narušena kako zbog svojih finansijskih minusa, tako i eventualne povezanosti povezanosti sa ovom bankom.

Tako bar navode stručnjaci uz ocenu da jedan od najvećih izvora neizvesnosti leži u činjenici da preduzeće "Idea marketi“ d.o.o. u ovu krizu ulazi sa ozbiljnim ranama iz prethodnog perioda koje pokazuju značajan pad profitabilnosti neposredno pre same transakcije. Tako je primera radi neto gubitak tokom 2024. godine, bio približno 380 miliona dinara. Međutim, prema bilansima za 2025. godinu, minus dostigao istorijski maksimum od 4,05 milijardi dinara,(oko 34,5 miliona evra).

Duboki minusi pre same prodaje: Gubitak od 34,5 miliona evra i pad prihoda

Uporedo sa gomilanjem gubitaka, zabeležen je i pad poslovnih prihodi sa oko 911 miliona evra u 2024. godini na približno 780 miliona evra u 2025. godini.

Ovaj pad od 14 procenata može da bude signal da u ovakvoj situaciji, likvidnost preduzeća postaje ranjiva na eksterne šokove, uključujući i krah matične banke vlasnika.

Ipak, ekonomski stručnjaci kažu da ne treba praviti paniku jer stečaj banke sam po sebi ne znači automatski i stečaj trgovinskih lanaca, zato što je reč o odvojenim pravnim subjektima. Ono što bi mogla da bude skrivena pretnja je poreklo novca za samu kupovinu kompanije od Fortenove. Na to ukazuje za RTS i Ivana Matić, bivša vršiteljka dužnosti direktorke Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.

-Kompanija “Alta ritejl”, 13. oktobra završila je kupovinu trgovinskih lanaca, dok je stečaj nad Alta bankom otvoren 3. novembra. Roda, Merkator i ostale kompanije koje su kupljene, mogu da nastave da posluju kao i ranije. Oni su kupili samo udeo, znači promenio se vlasnik. Njihovo poslovanje nije ugroženo u tom delu. Pri tom, imaju transakcije i preko svih drugih banaka jer velika kompanija ne radi samo sa jednom bankom.

Dakle, ne postoji automatska veza između stečaja Alta banke i eventualnog stečaja kompanija koje je kupila “Alta ritejl”. Oni trenutno nisu ugroženi, s obzirom na to da prodavnice normalno posluju. Nisu direktno povezani i nije direktno vlasništvo Alta banke u njihovom sistemu. Kupoprodajna transakcija je završena ali tek treba da se utvrditi da li je kupovina finansirana kreditom Alta banke. Ako je “Alta ritejl” uzela kredit od Alta banke da bi kupila Ideju i Rodu, ona mora da vrati ta sredstva. Ako se utvrdi da je to imovina stečena na sumnjiv način ili nekim nedozvoljenim radnjama, ona može biti oduzeta.- objasnila je Matićeva za RTS.

Tri scenarija za rasplet: Preprodaja, prinudna uprava ili parcijalna prodaja

Slično mišljenje ima i Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača “Efektiva”. On za “Blic Biznis” kaže da su za sada nepoznati mnogi detalji i eventualne posledice na ove trgovinske lance.

- Nakon stečaja Alta banke, pitanje je koliko su poslovanja kompanija bile finansijski povezane. Ako jesu, to može da se odrazi na rezultate trgovinskog sistema. Ovo tim pre što se zna da Idea market od 2023. godine beleži pad prihoda i profita. Problem može da nastane ako je prebačen platni promet na Alta banku i onda su sredstva zarobljena, i mogu da utiču na likvidnost,što bi pogodilo dobavljače i izmirivanje dugova ali i zarade zaposlenih. Eventualni problemi sa likvidnošću mogli bi najviše da pogode dobavljače i zaposlene. Dodatni rizik bi bio i ako bi neko od dobavljača u strahu mogao da aktivira svoju menicu. Važno je da potrošači u ovom lošem scenariju ne bi bili oštećeni jer bi se okrenuli drugim trgovinskim lancima - kaže Gavrilović za “Blic Biznis”.

O tom scenarij razmišljaju i u Hrvatskoj. Iz susedstva je potvrđeno da Fortenova nema poslovne odnose s Alta bankom i da joj nije poznato da li je ona učestvovala u finansiranju kompanije Alta Retaila.

- Poslovanje naših kompanija s Idea marketima odvija se prema ugovorenim uslovima - naveli su iz Fortenove.

I za hrvatske kompanije je važna potencijalna izloženost riziku dobavljača jer trgovački sistemi Idee, Rode i Mercatora su važni za njihove proizvođače, poput Podravke, Atlantic Grupe, Kraša, Franka,ali i drugih.

Kompanija Idea Marketi u svom saopštenju smiruje tenzije i navodi da do najcrnjeg scenaria neće doći.

- Kao kompanija koja zapošljava više od 6.500 ljudi, svoju odgovornost vidi ne samo u očuvanju stabilnog poslovanja, već i u sigurnosti radnih mesta, zaštiti interesa zaposlenih i njihovih porodica, kao i u očuvanju poverenja potrošača i poslovnih partnera.Uz podršku svojih dobavljača, menadžment kompanije preduzima sve neophodne aktivnosti usmerene na očuvanje finansijske stabilnosti, kontinuiteta poslovanja i redovnog snabdevanja svih maloprodajnih objekata. Zahvaljujemo se našim dobavljačima na iskazanoj podršci odgovornom partnerskom odnosu- stoji u saopštenju.

I dok menadžment kroz hitne sastanke pokušava da ulije sigurnost javnosti, realno je da se sudbina sistema nalazi baš u rukama dobavljača jer u praksi, njihovo aktiviranje menica predstavlja najbrže sredstvo prinudne naplate preko NBS. Ako bi se to desilo u velikom obimu automatski bi došlo do blokade svih računa "Alta ritejla“ i "Idea marketa“. Sav priliv sa kasa išao bi direktno na namirenje blokade, ostavljajući firmu bez sredstava za plate radnika, što vodi ka stečaju.

Ipak, prema saznanjima “Blic Biznisa” od nekih velikih dobavljača, to za sada nije opcija jer su svesni da bi “slom ovog lanca značio gubitak ogromnog prodajnog kanala za našu robu”.

Analitičari navode da je maloprodajno tržište Srbije previše vredno da bi objekti nestali preko noći i da postoje pravci da se u najgorem scenariu nađe rešenje.

Dejan Gavrilović iz Efektive navodi jednu od njih.

- Ako se utvrdi da je bilo finansijske povezanosti Idee marketa sa Alta bankom i pritisak dugova postane neizdrživ, najizgledniji ishod je preprodaja sistema nekom stabilnom domaćem ili inostranom trgovinskom lancu koji želi brz proboj na tržištu- navodi za “Blic Biznis” Gavrilović.

U praksi bi moglo da se desi i da država i banke poverioci uvedu kontrolisani menadžment, rešenje koje je tokom krize hrvatskog Agrokora bilo, kako bi se zamrzla potraživanja dobavljača i očuvao kontinuitet snabdevanja. Stručna javnost veruje da će se, ukoliko operativno poslovanje Idee bude ugroženo, ponovo primeniti sličan model kontrole štete. Najgori scenario je da bi se objekti prodavali parcijalno direktnim konkurentima, što bi trajno izmenilo mapu domaće trgovine. Jer trgovinski sistemi mogu uspešno preživeti promene vlasnika, ali ne mogu prazne rafove.

Pri tom,sindikati upozoravaju da radnici ne smeju postati kolateralna šteta sloma Alta banke i zahtevaju da država osigura nesmetanu isplatu zarada.

Sve u svemu, ključ opstanka Idee, Rode i Merkatora više nije u rukama menadžmenta, već u rukama 600 domaćih dobavljača koji drže prst na "crvenom tasteru“ za aktiviranje menica.

Srbiju čeka period u kome će se videti da li je "akvizicija decenije“ bila poslovni vizionarski potez ili ekonomski autogol koji će platiti radnici i potrošači.

Bonus video:

(Espreso/Blic)